Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

четвртак, 29. септембар 2016.

Прва беба са три биолошка родитеља

Рођена прва беба са три биолошка родитеља NovostiOnline | 27. септембар 2016. 22:14 | Коментара: 6. - Прво дете на свету “креирано” помоћу контроверзне технике “три родитеља” рођено је у Мексику.
Ограничени детаљи о рођењу ове бебе откривени су пред почетак конгреса Америчког удружења репродуктивне медицине који ће бити одржан следећег месеца и на коме ће се детаљније дискутовати о овој теми.

Према критичарима, поступак се своди на генетску модификацију људи или чак “играња Бога”. Међутим, присталице кажу да ће то омогућити женама са одређеном врстом генетског обољења да имају здраву децу.

У Извештају у часопису “Неw Сциентист” наводи се да је беба, Абрахим Хасан сада стара три месеца. Нјегови родитељи су Јорданци, а процедуру су у Мексику спровели стручњаци из Сједињених Америчких Држава.

Ибрахимова мама, Ибитсам Шабан има Леи синдром, фатални поремећај који утиче на развој нервног система и који би пренела на своју децу.

Иако је Ибитсам здрава, њено двоје деце је преминуло због последица наследне болести. Девојчица је живела до шесте године, а дечак је имао свега осам месеци када је преминуо.

Постоје различити начини креирања такозване бебе три родитеља.

Техника коју је користио доктор Джон Занг и његов тим са клинике за плодност у Нјујорку укључује узимање језгра из јајне ћелије госпође Шабан која садржи њену ДНК и потом га усади у јајну ћелију донатора којој је језгро уклоњено али које има здраву митохондријску ДНК. Све се то уради пре него што се изведе оплодња ин-витро очевом спермом.

За разлику од обичног ДНК, које поседује информације које нас чине онаквим какви јесмо, митохондријска ДНК обезбеђује снагу за ћелију

недеља, 17. април 2016.

Мустафа Голубић, енигма

  Легенда о Мустафи Голубићу, човеку са стотину лица   /   Иван Миладиновић | 17. април 2016. 18:00 | Ко је био Мустафа Голубић, осветник, револуционар, обавештајац или авантуриста. У биографији и спектакуларне акције широм света

НЕВЕЛИК досије у Београдском архиву с ознакама УДБ Б-193 и немачке БдС. Пожутеле странице тек делимично сведоче о животном и револуционарном путу Мустафе Голубућа, члана Младе Босне, добровољца у одреду војводе Воје Танкосић, припадника Црне руке, учесника у Сарајевском атентату, сведока у Солунском процесу, руководиоца у КПЈ и једног од најзначајнијих совјетских обавештајаца између два рата. Човек са стотину лица и 250 пасоша рођен је 1890. године у Стоцу у Херцеговиони, а живот му се угасио 26. јуна испред немачког стрељачког строја у Пионирском парку у Београду. И отишао је право у легенду.
У шароликој биографији Мустафе Голубића су и чувене акције совјетске обавештајне службе - учешће у организацији атентата на Лава Троцког у Мексику, отмице генерала Кутјепова и Милера, који је после смрти великог кнеза Николаја Николајевича и генерала Врангела изабран на чело “беле” емиграције, и то у тренутку када су од Француза добили седам милиона франака за остварење њиховог циља да умарширају у Москву. Ту се убраја и ликвидација британског обавештајца Сиднија Релија, који је задавао велике главобоље Совјетском Савезу.
ЛЕГЕНДА о Мујаги даље каже да је био Стаљинов пријатељ и да је велики Хазјанин због њега пушио “херцеговина-флор”, и да му је Мустафа набављао дуван из свог завичаја у Херцеговини. Ту је и прича о томе како је у Енглеској украо тенк, био љубавник велике холивудском звезде Грете Гарбо. Узгред, изгледа да је у Лиону је заиста успео да дође до планова новог авиона, и то испред носа француске обавештајне службе којој је преостало да само немоћно шири руке.
Постоје врло озбиљне индиције да је још пре Великог рата почео да ради за руску царску обавештајну службу Охрану. На то упућују Мустафини чести сусрети са Виктором Алексијевичем Артмановом, руским војним аташеом у Београду, и његовим замеником Александром Ивановичем Верховским. Не зна се кад је почео да ради за совјетску обавештајну службу. Али је могуће да га је и ту причу увео Верховски,

Ветеран рата на Косову и Метохији 1999. године ослобађао древну Палмиру?

 Србин ослобађао древну Палмиру? /     Р. Драговић, Љ. Ђурић | 17. април 2016. 20:00 | Ко је командир руског батаљона "Вагнер". Давор Савичић рођен у Добоју. Био у ЈСО, на КиМ 1999 године. Савичић тврди да се у Русији бави грађевином

У БОРБАМА за ослобођење древног града Палмире у Сирији учествовао је и Србин Давор Савичић (36) из Добоја, некадашњи припадник Јединице за специјалне операције (ЈСО) и ветеран рата на Косову и Метохији 1999. године. Он је у Сирији командовао једним водом мистериозног батаљона “Вагнер” - неформалне руске плаћеничке војске. Као командир борбене групе, како пишу страни медији, он је активно учествовао у борбама против џихадиста Исламске државе на Блиском истоку.
Вест да је Савичић учествовао у великој победи војске Башара ел Асада објавио је британски “Гардијан”, који се позвао на писање портала “Фонтанка”, једног од најпосећенијих информативних сајтова у Санкт Петербургу. У тексту под називом “Они су се борили за Палмиру”, руски портал наводи да је у борбама за древни град учествовао већи број руских бораца, махом учесника рата у Авганистану и Чеченији, као и већи број странаца који ратују на страни Руса.
Ови људи су, како се објашњава у Русији, невидљиви у ратним дневницима и изван су сваког формалног ланца командовања. Користе само кодна имена, а наређења за операције добијају искључиво усмено и без икакве формалне процедуре. Због тога их у Русији називају ратницима духовима. Батаљон “Вагнер” није део руских војних и полицијских снага, а нема га ни у регистру агенција за пружање услуга обезбеђења.
Савичић је држављанин Босне и Херцеговине, а више од две године стално је настањен у Русији, у граду Химки, где живи од грађевинских радова. Према писању петербуршке “Фонтанке”, међутим, Савичић је борац “Вагнера”, у коме командује једним интернационалним водом. Кодно име му је “Волф” и под својом командом има и четворицу бораца Срба, који су током 2014. и 2015. године дошли из Легије странаца.
За Савичићево име домаћа јавност је чула 2001. године када је оптужен као један од учесника незапамћеног злочина у Беранама, када је од подметнутог експлозива у кафе-бару “Холивуд” убијено шест особа. Мета напада био је Беранац Душко Мартиновић, а осим њега у експлозији су страдала и његова два брата, двоје запослених, као и један од учесника ликвидације. После првостепене максималне затворске казне, суд је 2009. године Савичића ослободио кривице у овом случају. Босански медији тврдили су 2014. године и да је постао део међународне групе која за новац ратује у источној Украјини.
У разговору за “Новости”, међутим, Савичић негира да је као припадник одреда “Вагнер” учествовао у борбама у Сирији.
- Бавим се грађевином, због чега сам и дошао у Русију - тврди Савичић, и наглашава да је на ратишту у Луганску провео свега неколико дана.
После краткотрајног боравка на фронту и рањавања, како истиче, његова ратна епизода је завршена.
- У Добоју имам породицу, а сина из првог брака намеравам да доведем код мене. У РС и Србију ускоро не планирам да дођем. Грађевина ми је једини посао, а са ратовањем немам никакве везе.
У граду одакле потиче Савичић има велики број познаника, који његове ратне авантуре приписују машти и измишљотинама злонамерних људи.
- Повремено се чујем са њим. Реч је о врло добром момку и правом пријатељу - каже Ненад Буквић, из локалне борачке организације.
Даворови познаници, међутим, не крију да га је одувек красио борбени и авантуристички дух. Последњих година хоби му је био вожња мотора, посебно са бајкерима из РС и мото-клубом “Косовски витезови”.
ПОРЕКЛО СА ОЗРЕНА
ДАВОР Савичић је пореклом из општине Бановићи на Озрену (ФБиХ). Његови родитељи су из Ораховице у Добој стигли почетком избијања грађанског рата. Побегли су од комшија муслимана, који су у саставу снага Територијалне одбране и “Зелених беретки” првих месеци 1992. године протерали све Србе из овог краја.
Брат му је био перспективни рукометаш и играо је у прволигашу “Слоги”, где је и Давор једно време тренирао. Брат се више посветио спорту и касније отишао у Аустралију, где и данас живи.
СЛАВЈАНСКИ КОРПУС
ПАРАВОЈНИ руски одред “Вагнер”, како може да се прочита у руским медијима и на друштвеним мрежама, развио се током рата у Украјини. Део бораца “Славјанског корпуса” који су чинили руски и страни доборовољци, по окончању озбиљнијих дејстава у околини Доњецка прекомандован је у Сирију. Њихов задатак су сложене борбене операције, али и обука локалних снага. Неформална база батаљона “Вагнер” је у граду Мољкино, у Краснојарској области.


Србин ослобађао древну Палмиру?

субота, 13. фебруар 2016.

Ко би рекао - због позиције у којој се нашао, свестан изазова на које не може да одговори без помоћи „православне браће” Ватикан је тражио сусрет папе и патријарха...

Дођосмо до Хаване. - Ратко ДМИТРОВИЋ | 12. фебруар 2016. 21:28 

Хришћанство, католицизам и православље пре свега, тресе унутрашња мука у виду смањења броја следбеника (посебно се то односи на католике), свет је у глобалној прекомпозицији, руше се старе и подижу нове империје, део ислама добио је форму и израз какве никада пре нисмо видели; гледамо побуну планете Земље, која ће, настави ли се овако, довести до узгоја банана у Владивостоку и летовања на Гренланду.
Више него довољно разлога да седну и погледају се у очи први човек Ватикана и патријарх православне Русије, колико год то доскора изгледало као фантастика.
Тај сусрет, како год да га представљају, иницирао је Ватикан, из сопствених интереса и циљева, разуме се. Пре неколико година (тачније, 2008) из палате са Трга Светога Петра у Риму пуштена је информација да је, први пут у историји монотеистичких религија, муслимана више него католика.
Од тада смо регистровали неколико важних догађаја и процеса који су убрзали састанак папе и руског патријарха: у Европи све израженије осипање католика, с тенденцијом њиховог преласка на ислам; неочекивано велики раст броја муслимана у Европи, ескалација исламског тероризма на тлу Старог континента; догађаји у Украјини; рађање Исламске државе и њено отимање свакој контроли; сеоба народа с подручја Ирака, Сирије, Авганистана у земље Европске уније... Све ово иде на штету Католичке цркве, а ништа у њену корист.
Ватикан је свестан да се не може носити с горњим изазовима без партнерства с "православном браћом". За глобалну битку Русија је пресудна, за део те битке, овај на Балкану, важна је Србија. Отуда помирљиви тонови према православцима, отуда индиректно признавање пораза у Украјини (Крим скоро нико више и не спомиње), отуда став Ватикана да не призна независност Косова и Метохије, иако је 1991. први признао самосталност држава насталих на рушевинама Југославије.
Историја нас учи, преко безброј крвавих лекција, да се Ватикану ништа унапред не може веровати. За разлику од православаца, њихових аутокефалних цркава, Католичка црква има јасно одређена мисионарска подручја широм света и тактику деловања на њима. То деловање је нераскидиво везано уз материјална добра, интересе државе Ватикан.
Жели се рећи да из сусрета у Хавани православне земље, пре свих Русија, након дуго времена, у сталном трвењу и подмуклом сукобу с Католичком црквом, могу да прибележе неки успех.
A Кремљ? Ту нема никакве сумње: патријарх Кирило дошао је у Хавану с благословом Владимира Владимировича Путина.
Дођосмо до Хаване

петак, 15. јануар 2016.

Ја, Тито и Мики Маус / Блаже Миневски


 
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,Београд
821.163.3-31

Миневски, Блаже  1961 -
Ја, Тито и Мики Маус : роман / Блаже Миневски; са македонског  превела Љиљана Стејић. - 1. изд, - Смедерево : Арка, 2015 (Смедерево ; Арка пресс, - 151 стр. ; 21 цм. - (Библиотека Арка/ [Арка])
Превод дела: Јас, Тито и Мики Маус / Блаже Миневски - Тираж  500
ISBN 978-86-7610-3
COBISS.SR-ID 214336524


    


1.
Смрт, бимбиле1 чедо, пише деда, смрт је само крај умирања које почиње када се родиш. Пиши, каже, знаћеш да си жив. Следећег дана сам купио свеску са танким и широким линијама. У уским пишем о ономе шта се догађа, а у широким о ономе што кажу да се догодило, а брда око нас непрестано клизе, осипају се, и небо постаје магла. Мислим да ће за дан или два остати само пристаниште. Све друго ће потонути у Тамну воду, у реку којом, у ковчежићу од шаша, сасвим случајно стигох до баште мог деде, мог будућег деде Анђела Потопова - Ђавола. Само, да ти право кажем, можда свега овога неће бити, али ће остати свеска; знам где ћу је ставити пре но што брда склизну у реку,