Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 24. јул 2015.

Прастари каменогорски бор зову Светибор, јер су се крај њега у временима кад село није имало цркву сви побожно окупљали, Богу молили, литије обављали

Како су Каменогорци, који имају Светибор, доживели сечу савиначког храста

Светибор у Каменој Гори (Фото www.kamenagora.com)
Камена Гора – Одјекнуо је пад исеченог прастарог храста из Савинца далеко од те шумадијске варошице, и до најудаљенијих забити Србије. Чуло се о томе и у Каменој Гори, пријепољском селу у планинама на крајњем југозападу државе, где такође имају једно врло старо дрво – бор којем је око 400 година.
Тај вишестолетни четинар сматрају симболом овог „села стогодишњака”, како су Камену Гору некад називали због дуговечних житеља. Прастари каменогорски бор зову Светибор, јер су се крај њега у временима кад село није имало цркву сви побожно окупљали, Богу молили, литије обављали.
Стоји тај старина – висок 14 метара, с обимом крошње од 17 и обимом стабла од непуних шест метара – усамљен и поносан на ивици ливаде с које пуца поглед надалеко. Преко оближњих планинских врхова, од Златибора до Дурмитора и Проклетија.
– Чули смо сви шта је било са старих храстом у Савинцу. Одједном смо се забринули: само да не исеку и наш бор. Ма неће ваљда, нама је важнији он од најбољег ауто-пута. Туристи код нас долазе да побегну од цивилизације: због очуване природе, чистог ваздуха, питке воде, домаће хране, па и због Светибора. Ми овде верујемо да то дрво има неку посебну енергију која сваког смирује и опушта. Код нас се проклетством сматра ако му се одломи гранчица или узме шишарка. Тукли су га више пута громови, кору му цепали, али је свему одолео – казује за наш лист Живко Кијановић, председник Месне заједнице Камена Гора. То село има око 250 становника, а у кућама 150 лежаја за издавање.
Светибор је атракција за туристе, па и филмаџије. Кијановић истиче да је пре десетак година крај овог дрвета свој филм, у коме је играо Љуба Тадић, снимао редитељ Мика Алексић. А прошле године Емир Кустурица је десет дана провео овде стварајући филм у коме игра Моника Белучи – мноштво сцена снимљено је поред Светибора.
И мада је држава, како истиче председник месне заједнице, донела уредбу да Камену Гору прогласи пределом изузетних одлика, бор стар четири века није заштитила као посебну реткост. „Писали смо надлежнима, тражили да то ураде. Очекујемо да нешто предузму”, додаје Живко Кијановић.
Б. Пејовићобјављено: у Политици  25.07.2015.

недеља, 5. јул 2015.

Владимир Шашкијевић



МИХАИЛО Шашкијевић, у деветој деценији живота, и даље себе сматра
југословенским политичким емигрантом. Живи у САД. Рођен је 1929. у
Дубровнику, а у Чикаго је стигао 1959. препливавши део Тршћанског
залива. Током Другог рата Немци су га хапсили једном, а од 1944. Тито
седам пута.
Његов отац је, како са поносом истиче, Владимир Шашкијевић,
капетан бојног брода Краљевске морнарице, заповедник разарача
“Дубровник”, који је на последњи пут, у Марсељ, одвео краља Александра
Карађорђевића.
Током Другог рата, као петнаестогодишњак, 1944,
добровољно се прикључио Дражиној војсци. Био је у затвору у Главњачи у
ћелији поред Милана Недића, а потом на Ади Циганлији јула 1946. када је
тамо стрељан заповедник краљевске војске у отаџбини. О томе је сведочио
2013. пред Владином комисијом у Београду.



Шашкијевић је као  професор математике на Универзитету у Чикагу остварио завидну академску
каријеру. Почетком овог века, 2002, поново се нашао у жижи јавности у
Хрватској и Србији када је изабран за председника Управног одбора
наследника акционара Српске банке из Загреба, чију је огромну имовину
опљачкала Павелићева власт, а комунисти узели од њих и тако наставили
пљачку. Некретнине, зграде, хотели и бродови акционара Српске банке из
Загреба постали су плен Брозове државе од 1945.

Он је и аутор дванаест књига. Последњу, “Беснило Херцеговине злодух Кроације”, објавио
је пре десетак дана у библиотеци “Метафизика”. За овог интелектуалца,
Југославија, по моделу државе какву је стварао краљ Александар, једина
је творевина у којој могу бити задовољни сви народи из региона, док је
“кроатизам” највеће зло које је и убило ту државу. Титову Југославију
назива “брозовијом” која није имала ништа заједничко са дубоким,
културним и хуманим југословенством.

ЈОШ СЕ НЕ ЗНА КО ЈЕ УБИО КАШИКОВИЋА
* ПРЕ десетак година објавили сте књигу о убиству српског емигранта
Николе Кашиковића 1977. Такозвана српска емиграција није била срећна
због тога.
- Ту књигу сам написао на основу докумената из полиције
Чикага и ФБИ. Званично, још се не зна ко је убио Кашиковића и
седмогодишњу девојчицу Иванку Милошевић, а СНО из Чикага и даље нуди
25.000 долара за информацију. Докази америчких истражитеља, где још није
стављена тачка на случај, говоре да злочин није починила Титова Удба,
иако их је било у емигрантској СНО. Кашиковић је, према америчким
документима, убијен у обрачуну унутар СНО зарад најприземнијих циљева.
*
Последњи пут у српској јавности били сте 2013. када сте сведочили о
стрељању Драже Михаиловића. Рекли сте да вам је то била дужност и част, а
потом сте негодовали...


- Био сам у затвору на Ади Циганлији када је генерал Михаиловић стрељан. Лично сам га познавао. Са њим сам и вечерао 1944. по мом доласку у редове ЈуВО, јер је мој отац
био његов пријатељ, а и командант Војнопоморске области ЈуВО у Боки.
Нисам видео када је тог јула 1946. стрељан, али сам чуо хице. Непосредно
по Дражиној ликвидацији чуо сам и приче других Брозових сужњева о томе
где је сахрањен и то место сам показао Комисији.

* Управо сте  објавили књигу есеј “Беснило Херцеговине злодух Кроације”. У Хрватској
ћете због ње, у најмању руку, бити оптужени за говор мржње.

- У мом есеју нема мржње, али говори о мржњи која у Кроатима живи као и
1941. Ја се сећам тог времена, Јасеновца, забране ћирилице, када се
писало по зидовима “Србе на врбе” и клицало “За дом спремни”. Зар
Хрватска и данас не живи у том времену? Зар Степинца не канонизирају за
свеца? Гро пука у Кроата данас тврди да њихова држава подједнако баштини
и Анту Павелића, и Туђмана, и Броза. Код Кроата данас Јасеновац не
означава нацистички логор, већ је то стање духа. Кроација се од Туђмана
до данас се налази у стању Јасеновца.

* Тешке квалификације изговарате на рачун Хрвата.
- У мојој књизи стоји: “Ако Кроат сруши твоју цркву ти његову не дирај,
чувај је. Не враћај зло злим јер ћеш постати Кроат. Буди човек са
Кроатима. Увек им се у несрећи нађи, приђи и помози. Неће проћи дуго
времена и они ће схватити да си пријатељ јер си духовно богат. Схватиће
да су им Срби а нарочито Југословени пријатељи, јер су они духовно
уздигнута господа док су им њихови политикуси и попови најгори
злотвори”.
* Пишете да су у Краљевини Хрвати како су добијали
боље услове за живот брже постајали Југословени и да је то за њих било
потом фатално.

- Анте Павелић је био паметнији и далековидији злочинац од Адолфа Хитлера. Схватио је да Кроати који убрзано постају Југословени у ствари постају Срби у широм смислу те речи и он је смислио како да то заустави. Док је Хитлер мислио да може да физички побије цео
јеврејски народ убијајући их индустријски, Павелић је знао да то није
могуће са Србима и зато се одлучио на најбестијалније злочине. Снага
Павелићеве замисли је не у злочину него у начину извршења. То је оно што
је створило непремостив јаз између два народа. Усташе су убијале децу у
колевци, ножевима, маљевима, камама, копајући јаз који тешко може бити
превазиђен. Српском опсадом Вуковара 1991. Павелић је тријумфовао са дна
пакла. И данас он ликује из гроба у Шпанији.

* Тврдите и да Степинац није био мање зло од Павелића. -
Павелић је од Хитлера добио нешто налик на државу, а од папе Пија нешто
налик на признање. Лојзика је наставио тамо где је Павелић морао да
стане. Насилна покрштавања која су уписана у хрватским католичким
књигама није поништио. Никад није обишао неко насеље и указао помоћ
жртвама својих попова. Са друге стране, свети отац је схватио величину
Павелићевог покоља и после рата га је спасао од правде. Физички покољ
припада Павелићу, а дух покоља је дело Пија 12 и Алојзија Степинца.

*
Црногорце називате “Црвени Кроати”. Међу њих сте сврстали Милошевића,
Караџића, Младића, односно Вуковар, Сребреницу, гранатирање
Дубровника...


- Црногорци су подврста Херцеговаца и у извесном су патолошком јединству са њима. Срби су се још пре 100 година уздигли на степен југословенства, а Југословени су хумано, радно и
хришћанским духом задојено друштво. Одавно је Србија превазишла уске
националне границе, а Црвени Кроати су загосподарили Србијом у
Милошевићево време и они су водили Србе пут Вуковара и Сребренице.
Непросвећени, болесно амбициозни и сурови, они можда и нису схватили да
воде свој народ у јаму коју им је давно Павелић ископао.

* У Србији је и данас много оних који славе Брозову државу...

-У Хрватској се у “брозовију” куну њихови политикуси. Њима АВНОЈ у Јајцу
1943. није скуп ислужених робијаша који су 1943. могли представљати
само казнионице у којима су робијали, већ темељ данашње државе.
Политикуси код Кроата разумеју да пред Европом не могу данас величати
Павелића и то остављају пучанству. Србима који се и данас куну у
“брозовију” мора бити макар сумњиво што гро Кроата данас и Павелића и
Лојзику и Будака и Тита сматра утемељивачима своје државе. Паметнији
Срби су одавно схватили ову хрватску превару.

* За Александровим пројектом нико не жали ни са једне стране Саве.

-Југославија није аутентично Александров пројекат, већ је створена
Илирским покретом и највише у Загребу. Њу није уништио Хитлер када је
окупирао, него Анте Павелић и Броз.

БОРБА КОЈА ТРАЈЕ 13 ГОДИНА

* НАЛАЗИТЕ се на челу Управног одбора потомака акционара Српске банке из Загреба...

- Мој деда Стеван Карамата био је један од оснивача и већих деоничара
банке. Када смо се ми, потомци акционара, први пут окупили 2001. и 2002.
у Загребу, Београду, односно Чикагу, обнову Српске банке схватили смо
пре свега као обнову српског друштва. Подсећам, Банку су утемељили 1895.
Јован Матијевић и његова супруга, а намена је била помоћ српским
сирочадима, преко удружења “Привредник”.

* Деоничари су били веома значајни људи.
- Да, међу њима су била и два краљевска намесника - Радојко Станковић и
Иво Перовић, Јован Јовановић Змај, Симо Матавуљ, Марко Цар, Иван
Мештровић, Михаило Пупин, Михаило Петровић - Мика Алас, фамилија Николе
Тесле. Бити деоничар Српске банке је била дужност и част сваког
добростојећег Србина. Скуп акционара Српске банке је био у ствари “горњи
дом” српског друштва. У повратак имовине кренули смо када смо помислили
да је одласком Милошевића и “брозовија” постала прошлост и да се
друштво враћа у нормалне и цивлизацијски уређене токове. Борба траје
више од 13 година.
Јасеновац је код Хрвата стање духа | Друштво | Novosti.rs